Највећи град у јужном делу Србије забележио је пораст броја посета страних туриста за 24 одсто и броја ноћења од око 18 одсто.
Наше препоруке за туристичку посету Нишу су:
Тврђава
Нишка тврђава, смештена на обали реке Нишаве, у центру града, представља једно од најлепших и најочувањих здања турске војне архитектуре на средњем Балкану. Од стране Римљана преко Византинаца, Словена, Бугара и Срба рушена је и обнављана више пута, да би свој коначни изглед добила 1723. године, када су је подигли Турци на крају своје владавине овим просторима. За њену изградњу ангажовано је преко 40 каменорезаца из Цариграда и око 400 зидара из Ниша и околине. Камен је доношен из оближњих села, а пред крај изградње, будући да се са изградњом журило како би се што пре обезбедио овај важан стратешки положај, као додатни грађевински материјал коришћено је и све остало што је нађено у Тврђави: надгробни споменици, стубови и бројни архитектонски делови римског и византијског утврђења.
Ћеле кула
Овај јединствен споменик у свету настао је као последица велике битке на Чегру. Према казивању «српског хаџије из Ниша» забележено је како су Турци вршили припреме за изградњу куле од лобања. Наиме, када је нишки Хуршид паша увидео да је, иако је освојен положај на брду Чегар, поред 3000 Срба, у бици и експлозији барутане погинуло и барем дупло више Турака, наредио је да се скупе главе погинулих српских војника на Чегру, да им се одере кожа, да се лобање узидају у кулу, а коже напуне памуком и пошаљу у Цариград.
Овај страшан споменик сазидан је на путу за Цариград као опомена онима који дижу буну против Турског царства. Из половине 19. века постоји запис да је кула четвороугаона, висине 4,5 м ширине и дужине по 4 м и да се на све четири стране куле налази укупно 56 редова, у сваком реду по 17 лобања што је укупно износило 952 лобање. Временом је већи део лобања нестао или је оштећен, тако да је данас у кули остало свега 58 лобања.
Меморијални парк Бубањ
Меморијални парк Бубањ налази се југозападно од центра града на пошумљеном узвишењу званом Бубањ. Током ИИ светског рата ово место је било једно од највећих стратишта на подручју Југославије. Прво стрељање било је 1942. године извођењем групе од 24 логораша из логора на Црвеном крсту. После фебруарског бекства 1942. године бројка стрељаних на Бубњу достиже и до 100 дневно, само за два дана, 16. и 17. фебруара 1942. године стрељано је преко 1400 логораша. Број стрељаних се не може тачно утврдити, јер су тела прво затрпавана булдожерима, а августа 1944. године су, настојећи да пред крај рата прикрију своје злочине, Немци су ископавали и палили кости (спаљивање је трајало 20 дана). Процењује се да је овде стрељано између 10000 и 15000 људи.
Споменик на Чегру
Споменик на Чегру На брду Чегар, надомак Ниша, на месту где се одвијала чувена битка из И српског устанка налази се споменик подигнут у знак сећања на храбре војнике и њиховог команданта Стевана Синђелића, који су погинули на овом месту. Према плановима за ослобођење Ниша и јужног дела Србије, српска војска са 16000 бораца пристигла је 27. априла 1809. године у околину Ниша. Током више од месец дана припрема за ослобођење Ниша, устаници су изградили 6 ровова у наведеним селима. Најистуренији положај Срба налазио се на брду Чегар и њиме је командовао ресавски војвода Стеван Синђелић.
Остави Коментар