ИсторијаМишљењаПоукеПрепорученоСловени

НЕКОЛИКО ИСТИНА О ОВАДАШЊИМ ПРОСТОРИМА И ДЕШАВАЊИМА КРОЗ ВРЕМЕНА

Аутор: Петар Ашкраба Загорски

Још од ђетета, моја прва занимања била су за србска презимена и сеобе Срба. Бавећи се презименима уз све друге животне послове ЈА САМ НА ОСНОВУ ПРЕЗИМЕНА ПРОНАШАО ПУТЕВЕ СЕОБА, А НЕ НА ОСНОВУ ПУТЕВА СЕОБА ПРОНАШАО ПРЕЗИМЕНА.


Петар Ашкраба Загорски

Имао сам срећу и божију даћу да пођем од презимена уклесаних на гребницама те нијесам изгријешио. (Гребнице имају и друге називе: гребља, гробља, гробнице, мраморје, мраморја, мрамори, мраморови, камови, ками, белези или биљези („белег“), камени споменици, грчка гребља, грчка гробља, некрополе, машета, могиле, надгробњаци итд, а окупациона Аусто-Угарска уводи и појам стећци. Стећак је врста гребнице. Стећак је стесак. Као стојећак. Он је празан. Тиме је Аустро-Угарска хтјела рећи да су Срби празни. Да Срби немају историју. А онда су Аустро-Угари измислили богумиле и да ти како они кажу стећци припадају тим богумилима. Правилно је гребница односно гребнице. А то је лако знати. Је ли се стари србски град Сербиново зове Загреб или Застећак.

Простор којим се занимам и који обрађујем јесте Загорска Србија или Загорје. Постоје три прошлосна раздобља Загорске Србије или Загорја. Прво је Загорје или Србија а звано Загорска Србија са средиштем Кучевом, данашњим Калиновиком, од прије Христова доба до раздобља краља Будимира од 671-е године до 711-е године. Првобитна Загорска Србија од прије Христова доба обухватала је од увора Повардарја до изворишног Посавља односно Алпи.

Друго раздобље Загорја јесте до пред крај 14-ог вијека када оно обухвата од Невесиња преко Кучева (Калиновика), воде Дрвне (данашње Дрине) ка Брезнику (Пљевљима) те до Трнова и Гацконског језера и врха дурмиторских страна. И треће Загорје, јесте данашње (и већ одавно) само Равно Загорје или Кршно Загорје или Кучевско Загорје на чијем је средишту Калиновик или Калновик. Само име Калиновик је уствари племе Калиновић. Калиновићи се јављају од прије 2500 година а највише у Дечанским хрисовуљама од 1335-е до 1345-е године и најчешће се помиње Ранко Калиновић из Калиновика који води државну управу цара Душана.

Тако је и КУЛИН БАН КАЛИНОВИЋ БАН, ИЗ ПЛЕМЕНА КАЛИНОВИЋ скраћено КАЛИН БАН те КУЛИН БАН. ИЗ ПЛЕМЕНА КАЛИНОВИЋ ЈЕ И КРАЉ ТВРДКО грана Романовића. Знадимо успут да је србски језик прије више од 25 вијекова био службени језик тада познатог свијета. Тако је из старосрбскога језика настао латински језик(који се формирава у 6-ом вијеку прије Христа) и много много ријечи у западним језицима су из србскога језика. СРБСКИ КРАЉ БУДИМИР (владао од 671-е до 711-е године) ПОДИЈЕЛИО СРБИЈУ НА БАНАТЕ И ЖУПЕ. ПОСЛИЈЕ СЕ „СРБИЈА (ИЛИ ЗАГОРЈЕ)“ ПОДИЈЕЛИ НА РАШКУ И БОСНУ И ДРУГЕ СРБСКЕ ЈЕДИНИЦЕ. ДАЉИМ ЈАЧАЊЕМ РАШКЕ И БОСНЕ, БАНОВИНЕ И ЖУПЕ ЗАНЕЈАЧИШЕ.


Слабљењем Загорске Србије и настанком нових србских јединица одсељени Срби Срби Кучевљани (Загорани) основали су Кучево у Старој Црној Гори касније звано Кчево и Чево, затим Кучевљане зване Куче односно Цуце те племе Кучевљани скраћено Кучи. Од 1280-е године одсељени Срби из Загорја основали су Загорје, данас звано ЗАГОРЈЕ ОБ САВИ у Словенији. Такође, Срби Загорани населили су се код тамошњих Срба основавши Загорје а однедавно названо Хрватско Загорје. Загорани Кучевљани су основали Чевљановиће и Гојановиће (мјеста данас код Средњега у Босни). (Срби дођоши у Дубровник, све од средњег вијека, су најчешће морали прилагођавати своја имена, унијатити се и првенствено прихватати римокатоличку вјеру, а то чињаху запослењима, женидбама, удајама и слично).

Веома давно код Загорана (као и других Срба)постојао је обичај ПОБРАТИМЉЕЊА или БРАТИМЉЕЊА. Он обухвата називе побратим и посестрима. Такође кумовање и КРВНА ОСВЕТА забиљежени су код Срба на Загорју. Управо Петар Гојниковић, загорски кнез , који владаше кумовао се са бугарским царем Симеоном (Симеуном), односно био је крштени кум Симеоновом сину и ђетету дато име Петар.

На једној гребници у Хумини (Убоско код Љубиња) насталој прије икадашњег помена Црне Горе, пише: „Асе лежи Дабижив Радовановић, Чоче, тако да си благ“. У 13-ом вијеку, ОКО 1235-е године У (ПРОСТОР ДАНАШЊЕГ ДИЈЕЛА ЗАПАДНЕ ХРВАТСКЕ) И БОСНУ (ОНДАШЊУ) ДОШЛИ СУ ФРАЊЕВЦИ (католички ред основан 1209-е године), почевши одмах грађење својих цркава и покатоличавање Срба. Разумљиво је, да су до њиховог доласка сви на простору данашње Босне (а Босна је тада знатно мање обухватала)и шире били Срби православне вјере, а у Босни није било нигдје католика. Од њих, фрањеваца, се јављају и Срби католичке вјере.


За цара Душана, загорска, хумска и требињска властела размјештена је на важна и ударна мјеста у србској држави. ЦАР ДУШАН ЈЕ „ЗАСЛУЖНЕ МУЖЕВЕ“ за заслуге понамјештао на она мјеста, за која је сматрао да је најважније за Србско царство. Године 1355-е 20-ог децембра, када је „најпотребнији“, умире Цар Душан. Мисли се да је отрован, али од кога не зна се бар најавно. Гроб Стефана Душана је у манастиру Светога Арханђела код Призрена.

ОД СМРТИ ЦАРА ДУШАНА 1355-е године 20-ог децембра СРБИ НЕМАЈУ СВОЈУ ДРЖАВУ НИТИ СВОГА ВЛАДАРА КОЈИ ЈЕ ВЛАСАН СОБОМ. До неколико долази несретна КОСОВСКА БИТКА 6897-е године 15-ог јуна на дан крсне славе кнеза лазара Светога пророка Амоса (по новом 1389-е године на Видовдан (дан Светога Вида) у уторак. (Могао је кнез Лазар пропуштати азијатску силу која је ишла на Србско Царство, али он је бранио не само Србе православне него и хришћанство, хришћанску Европу, одлучан да оде у царство небеско). Врло је занимљиво што су и „Турци“ узимали ријеку Крку за границу на тој страни, што говори да су и они подразумијевали да је дотле (на том мјесту) западна граница тадашње Србије.

Бранеће себе Аустрија и римокатоличанство основали су СРБСКУ ВОЈНУ КРАЈИНУ која трајаше од 1578-е године до 1880-е године. Историјски гледано, овдје би се морало закључити да су СРБСКЕ ЗЕМЉЕ И СРБСКИ НАРОД БИЛИ ДУГО ВРЕМЕНА ПОД НАПАДИМА ЧЕТИРИ НЕПРИЈАТЕЉА: папе (покатоличавања), Византије (истина на издисају), Угарске и Турске. Произилази да је засигурно пријетило ропство. Само је питање било од кога. Србе су запали „Турци“, страшни и грдни освајач, ропство, данак, зулум, и многа зла.

Могло би се још нешто закључити, што изгледа страшно и парадоксално: произилази ДА ЈЕ СРБЕ ЗАПАО БИЛО КОЈИ ДРУГИ ОД ОСВАЈАЧА (УМЈЕСТО „ТУРАКА“) ДАНАС СРБА НЕ БИ БИЛО, И ДАНАС НЕ БИ БИЛО СРБСКОГА ИМЕНА. НАРОД ЈЕ УСТВАРИ ПОГРДНО ИМЕ ЗА ИСТОРОДНЕ ЉУДЕ.

Народ је као накот, нанос, наплав и слично те представља првенствено количину (некада је било и вишка) а не и вриједност (која се не искључује). (Превјеравање у ислам, а и у друге вјере некад су Срби чинили, можда налик данашњим прелазима у странке и партије, јер је то и тада изгледало да се неће изродити ни у шта значајно). (АКО ЛИ СУ ПРЕВЈЕРЕНИ ОНИ, ТО СЕ НИЈЕ ЗЕМЉА ПРЕВЈЕРИЛА). Наиме средњовјековне породице су биле бројне, а и напредне толико и тако да су живјели ИСТОВРЕМЕНО и на планини и у Хумини. Најгоре пустошење ондашње Босне извео је 1697-е године Евгеније Савојски, аустријски војсковођа, рођењем Француз, који је продро до Србинова (Сарајева).

ОД ПУСТОШЕЊА ЕВГЕНИЈА САВОЈСКОГ ДОЛИНОМ БОСНЕ, СРБИ СЕ ВИШЕ НИКАДА НИЈЕСУ ОПОРАВИЛИ.

СА 1875-ом годином, и самим устанцима, завршава се скоро четиристогодишње робовање под Османским царством, Турском. У Загорју је оно трајало 405 година, Србији (садашњој) средишњој 345 година, у Пиви рецимо по једном мјерилу 396 година, а по другом 406 година, Требињу 409 година, а Стара Црна Гора(заузета 1499-е године)је мање или више бивала слободна и са повластицама до 1796-е када се отргла Османлија, а државом би се могло рећи постаје 1858-е послије битке на Грахову, када се види да се“велике силе понашају према Црној Гори као према посебној држави“.

Према томе није тачно ни оно уобичајено „петстогодишње робовање под Турцима“ које је протурила Аустро-Угарска. Берлински конгрес европских сила 1878-е године, показао је однос западних сила према Србима, и чекање самосрбског ослобођења од Турске, а онда стављања под своју чизму, јер је на овом Конгресу дато Аустрији да окупира Босну и Херцеговину. То се и десило. Аустрија је одмах 1880-е укинула Србску Војну Крајину, након њеног живота од 302-е године. „У освојеним крајевима Аустријанци су нагонили заостале муслимане силом да примају католичку вјеру.

Нешто муслимана је и прешло, док се већина иселила у турске пограничне крајеве. „вели П. Н. Гаковић: „Босна вилајет“, стр. 18. За муслимане је увођен назив Бошњак. По окупацији од Аустро-Угарске, иселили су се у Турску наравно сви иколико прави Турци с освојених србских простора, али и један број Срба мухамеданаца, док су се други груписали Сарајеву и другдје. Код нас је потпуно историјско испирање мозга. У нас се назива Босанац па чак и Бошњак (и Бошњаци), муслиман са презименом Смедеревац, са презименом Ваљевац, Шапчанин, Биоградлија, Колубара, Пожеглија, Ужичанин, Скопљак, Никшић, Колашинац, Ровчанин, Булатовић, Мартиновић, Ганић, Мекић, Калач, Дрековић, Бушатлија, Зечевић, па из Херцеговине Сточанин, Обрадовић, Мандић, Бранковић, Ћетковић, Вуковић, Вукотић, Мостарац и тако редом. У нас је све излагано, налагано и лаж усвојена. Лаж влада. Истини не да неправда.

Сви врхунци с Аустро-Угарском били су на Видовдан 1914-е године. Тај дан би САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ . Одмах по Сарајевском атентату 28-ог јуна 1914-е године почела су убијања вјешања и стријељања Срба по Босни и по Херцеговини и другдје. Радње Срба су пљачкане, куђе паљене, грабљена им је имовина.

Извршитељи су били углавном покатоличеници, звани Хрвати. Потом су организовано направљени концентрациони логори смрти за Србе (ратно способне, али и за жене и дјецу). Поменућемо само Арад, Терезинштат и Добој. Аустро-Угарска која је била припремила напад на Србију и Србе уопште измислила је да јој је Сарајевски атентат повод Рата.

Жеље католика на Балкану најбоље осликава реченица једног социјалисте у Босни:“Аустрија је остала у Бечу, Угарска у Пешти, а Аустро-Угарска у Загребу“ пише П. Н. Гаковић: „Босна вилајет“, стр. 87. Ондашња Србија је у Првом свјетском рату изгубила преко 29% највиђенијих Срба.

Уз Други свјетски рат изгубљен је бројни србски народ и преко 1200 Срба свештеника. Многи су касније поратно страдали на разне начине. СВЕШТЕНСТВО ЈЕ ПОБИЈЕНО ДА НЕМА КО СРБЕ УЧИТИ. Нова покољења мање је имао ко учити. Останули су мање знали о чему ће и мање смјети како ваља.

Данашње породице зване Босне и Херцеговине, када их питате ко су и одакле су, најчешће кажу“из Црне Горе“. А занимљиво је нешто сасвим другачије. Ниједна породица или презиме у Загорју које сам до сада испитивао није поријеклом из Црне Горе, а тако је углавном и по другим испитиваним крајевима. То јест ниједна није поријеклом из оне Црне Горе прије проширења(Старе Црне Горе), а и које су дошле из Црне Горе нашао сам истражујући да су се оне ВРАТИЛЕ односно ВРАЋАЛЕ. И на крају овога да додамо да србском народу је наметнуто мишљење, да свако мисли да „је доселио“ однекле, а то је наравно смишљено да се не би осјећао сигуран и да би се лако покренуо.

Прије Безименог рата (91-е до 95-е године), Социјалистичка Босна и Херцеговина је имала преко 100 општина (и тај се број мијењао), те је оЧито да је Срба изгинуло много виШе него се говори. ЗаШто се то преШуткује нејасно је. (И у току овога Безименог рата у границама бивше Југославије, било је покатоличавања и поисламљивања православних Срба што и данас траје). Не зна се ни колико је Срба покатоличено у Хрватској (данашњој) током рата 1991-е 1995-е године, као ни послије Безименог рата. Значајно је рећи да овај „контролисани“ Рат још нема имена.

За Србе је рат 1991-е до 1995-е године био одбрамбени рат, за спас живота и опстанак на србској земљи. УМНИ И ВИСКОШКОЛОВАНИ НЕ СМИЈУ ДА ШУТЕ! А ОНИ ШУТЕ. ИЛИ ЈОШ ГОРЕ. ПИШУ И РАДЕ ШТЕТНО ПРОТИВ СРБА. Сваки крај би се требао бавити оним што је БОГОМ ДАТО ЗА ПРИРОДАН ЖИВОТ. Тако и појединац. Такође, Трећи свјетски рат је већ давно почео. Он није по оружјима као она два. Рат, наиме никада не престаје. Он само мијења оружја).

У „Области Босна у Србији“, све до 1377-е године владари су носили титулу бана. Када је србска област Босна преузела ходајуће управно мјесто србске државе Србије и србскога народа, онда ГОСПОДАР БОСНЕ ЈЕ ИСТОВРЕМЕНО И ПРИЈЕ ТОГА У УЛОЗИ ГОСПОДАРА СРБИЈЕ. Обично говоре да је краљ ТВРДКО НА ЧЕЛУ БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ, А УСТВАРИ ЈЕ НА ЧЕЛУ СРБСКЕ ДРЖАВЕ. Тврдко је на челу Срба, а сједиште му је у Босни („краљ србљем“).

Јасно се види да је народ Рашке, Босне и Приморја србски народ, као и да је краљ Тврдко Србин православац.


Јасно се види и то, да је краљ Стефан Тврдко у улоги србског краља у једном од шетајућих србских сједишта, као и то да се именује Стефан као и Немањићи. Краљ Тврдко је краљ Србљем тј. краљ Срба, па се значи именује као краљ Срба Рашке, као краљ Срба Босне, као краљ Срба Приморја „и веће“. БОШЊАНИ ОДНОСНО БОШЊАЦИ СУ УСТВАРИ ЗАДРТИ СРБИ ИЗ БОСНЕ (наравно области Босне у Србији тадашњој, и то Босне која је од извора ријеке Босне и нешто шире до Усоре). (Ваља знати да су за Турске Царевине и споменици „потурчавани“ ).

Само именовање односно назив „Босна и Херцеговина“ заживљава за доба припреме и саме аустроокупације. Додатке босански испред Грахово(а звало се Арежин Бријег), Нови, Брод, Шамац, итд, као и босанска испред Градишка, Дубица, итд, увела је први пут окупаторска Аустро-Угарска иако никада Босни нијесу припадали. Чак су и Вишеградску Јагодину назвали Босанска Јагодина итд. То је уствари АУСТРОУГАРЕЊЕ. Аустроугарење је и данас свакодневно.

Непријатељи су Србима измислили да су „Словени доселили“ у 6-ом и до почетка 7-ога вијека, да је „матица Србија“ (тј. ова данашња избезумљена) и да су Срби поријеклом „из Црне Горе“ (тј. ове садашње проширене). А онда још да су „Албанци старосједиоци“ и да су Илири. Невољни Срби су то све прихватили. Они Срби који то заиста вјерују непријатељима слободно нека знају да не знају, и да раде за непријатеље. И сваки такав је одговоран зно не зно за то. И указујте им на то.
ГОДИНЕ 1900-те ОДРЖАН ЈЕ У ЗАГРЕБУ „СВЕХРВАТСКИ КАТОЛИЧКИ КОНГРЕС“ НА КОМЕ СУ РИМОКАТОЛИЦИ ПРОГЛАШЕНИ ХРВАТИМА. До тада су се покатоличеници осјећали Србима и знали да су Срби. Већина их је и славила своје крсне славе. Нијесу то ни Хрвати ни хрватски језик, него су то Срби (Похрваћеници) који и говоре својим србским језиком. Тако да је проблем и у Србима. Дио Срба мисли да су само Срби који су истовремено и Срби православци, а не и Срби католици и Срби мухамеданци тј. и они који су настали од Срба браће им, православаца.

Хрватизација се јавља тек крајем 19-ог вијека. Тако се погрешно именују покатоличени Срби по Хрватској, те Шокци, Буњевци, Шкутори и други као да су Хрвати, али и покатоличени Срби у Словенији као Словенци, пошиптарени Срби у Космету и Албанији данашњој као Албанци (некада Шиптари) и тако даље. Римокатоличка црква је искористила робство Срба „под Турцима“ и вршила стална покатоличавања Срба. (Наравно да католство није хтјело не би Срби ни пали у 14-ом и 15-ом вијеку у тавно турско робство). Неки од покатоличених Срба су касније у вјековима власти Турске поисламљени. Како је покатоличене Србе стигла судбина 1900-те године тако је 1903-е године стигла и поисламљене Србе када је Реис улема забранио муслиманима да убудуће славе Ђурђевдан. (Ваља разумити да су и поисламљеници, поримокатоличеници као и сви на овим просторима, у великој историјској невољи).

Све је рађено силом, јер се Конгрес европских сила и Турске (било је шест сила) зове Берлински конгрес, а не рецимо скуп европских поштењаковића, те је закључен (и потписан) Берлински уговор 1878-е године 13-ог јула. (Превјеривачка окупаторска Аустро-Угарска је 1817-е године у Војводини и шире ЗАБРАНИЛА ПРЕЗИМЕНА на -ИЋ. Зато су презимена по Војводини, а посебно у Банату скраћена те се завршавају на -ОВ, -ЕВ, -ИН. Тако су аустро-мађарски освајачи, забиљежени и окраћеним презименима код Срба, живућим и данас. Тако су аустро-мађарски освајачи, забиљежени и окраћеним презименима код Срба, живућим и данас.

Историју Србима писали су несрби и непријатељи. И пишу и данас. Па чак и за школе и факултете). Огромни је број села био испод Трескавице и испод Црне Горе (тј. данашње Зеленгоре) која Турци никада нијесу заузели. Ти Срби су избјегли. Трескавички Срби избјегли су сјеверу и западу, а са Црне Горе (Зеленгоре) у Подловћенски крај.

Данашња пространа планина ЗЕЛЕНГОРА У СТАРИЈА ВРЕМЕНА ИМАЛА ЈЕ ИМЕ ЦРНА ГОРА ИЛИ МОЖДА ЦРНАГОРА. Са Црне горе тј. Зеленгоре су пред најезду Османлија одселили (Црногорци тј. Зеленгорци), бројни Срби у Подловћенски крај, (код тамошњих Срба) и основали Црну Гору која се помиње 1494-е године. Та бројна србска братства су: Орловићи, Бориловићи, Милићи, Белићи (па Бијелићи, Бјелице. . ), Мартиновићи, Абрамовићи (и Аврамовићи), Степовићи (па настали разни изговорни облици), Бајице (па и као Бајичићи, Бајићи и слично), Љутићи, Јелашчићи (међу којима су преци Карађорђевића и других), затим Јаблановићи (у ово поријекло улазе Јаблани, Моштроколи као и Валчеви потомци Газиводе с Ријеке Црнојевића (Кашћеле), Раслапчевићи, Црвенко у Љуботињу (од Сјеклоћа су) и још презимена односно братстава, а Горевук се именоваше и као Горевућанин) и дуги, Суботићи, па преци Самарxића(који су се станили у Кривошије) и бројна друга србска братства. Исто је и са Поморјем, Пологом, Земљом Прељубовића (србски простор на коме је створена Албанија) ђе су код тамошњих Срба досељени Срби из Загорске Србије.

Тако се Црна Гора јасно и помиње 1494-е године када Млечићи пишу да им праве штету сточари Цернагоре а то јест са Зеленгоре. Сеобе по србској земљи су чудо и неиспитаност. Тако сам утврдио да су Херцеговци из БОСНЕ, а Босанци из Херцеговине.


ОБЛАСТ БОСНА ЈЕ, ОД ИЗВОРА РИЈЕКЕ БОСНЕ КОТЛИНОМ И НЕШТО ШИРЕ ДО ОБЛАСТИ УСОРЕ. СВЕ ДРУГО НИЈЕ БОСНА, И СВЕ ДРУГО ИМА СВОЈА ИМЕНА.

Тако пише и М. В:“Постанак. . “ стр. 14 „. .

нити се стално удомаћило име Босна за област Усору. Зна се да су то двије различите области“. У томе ми (да ће имало) помаже Реља Новаковић у књиги „Где се налазила Србија од 7 до 12 века“, на стр. 292, када каже:

„Свет северно од Дрињаче не сматра свој крај Босном“.

Област Босна је допирала до Усоре на данашњим жепчанској и зеничкој општини. Географски и сада речено граница србских области Доњи Краи и Босна јесте РАЗВОЂЕ слива Врбас и слива Босне ријеке. Планинама и мјестиле гледајући, на овом потезу, граница између србских области Доњи Краи и Босна иде преко Зец Планине, Вранице, Штита, Крушчице, Комара, Влашића, а даље винта у сусрет области Усора. (Рецимо само да област Доњи Краји обухватаху жупе: Плива, Лука, Банице, Врбања с градом Котором, Саница, Мрин, Глаж тј. Глас и Земљаник).

Од 1438-е године први пут се узима ДЕВШИРМА (данак у крви-одабир дјечака) у Србији. Девширма је узимана у србским земљама до 1638-е године. У тим страшним временима, исте те 1438-е године, папа Силвестер Други и римска курија бацивши анатему на Србе, прогласише православне Србе за уништење.

Турско Царство је уништило Србе да се никада не могу опоравити. Колико је србски напредак уништен освајачком Отоманском Турском најбоље говори само то да је Ново Брдо суближе Приштине (у Космету) прије најезде Османлија било цјелоноћно освијетљено. Нама је историју умного одредило Турско царство, коју би најтачније требако звати Султанат, а онда је Србима историју написала окупациона и анексиона Аустро-Угарска, па партизанска врхушка наставила. И по томе се и данас учи.

ЗНАДИМО ДА ЈЕ САМО ЈЕДНА ИСТИНА. И ДА ЈЕ ИСТИНА ДА НИШТА ШТО СМО УЧИЛИ НИЈЕ ИСТИНА.

Назови стране ријечи су код нас свеприсутне. Прво су давнпо изотимане из србскога језика па као дошле као стране у србски језик(који зову српски). Сво садашње школство треба преуредити. У школама свих степени Р. Српске (и других простора србских) предавачи предају као да се ништа није десило. Као да није било Безименог рата, као да нема компјутерике, као да је још маштовни социјализам. Вратимо се мало:Окупациона Аустро-Угарска направила је више подвала Србима:четири су главне:1. да су Словени доселили до почетка седмога вијека. А истина је да су Срби на Хелму одвазда живљели (различито називани). 2. Измишљели су појам „Матица Србија“. Тако се мисли да је матица ова садашња избезумљена саћерана Србија и да су Срби отуда (преко Дрине) најездили на туђе просторе.


3. Аустро-Угари су измислили појам „поријеклом из Црне Горе“

Црна Гора је насељена одовуда па су се неки потомци враћали. 4. Да су Албанци Илири и да су старосједиоци. Шиптари а не Албанци су досели на Хелм са Сицилије 1043-е године марта мјесеца, а поријеклом су отприлике из данашњег Дагистана, донијели су свој језик, задржали га, и њим говоре, а њиме говоре и Срби пошиптареници. А Илири су мјесни Срби у Загорској Србији тј. Гуслири, они Срби који праве гусле и гуслају. 5.

Измишљен је појам Босна и Херцеговина за србски простор који ће окупирати. Босна и Херцеговина није никада постојала, не постоји данас и неће никада постојати. Све је измишљено наопако од појмова преко принципа до историје. Тако да се не може тачно знати. Узмимо неке појмове-најчешће свакидање ријечи: сељак, грађанин, гуслар, Србин. . Прави назив за оне који живе на селу јесте сељанин, односно сељани, а не сељаци. Можда би се староставније могао звати селанин или сеољанин. У множини селани и сеољани.

Сељаци су они који селе. Када се каже да „Сељацима није плаћено. . “ то би значило да онима који селе и премјештају се нешто није плаћено. А они којима је то нешто требало платити нијесу ни поменути. Каже се: „Позивају се грађани. . „. То слободно значи да се не морају одазвати на то сељани, а које навиком зову сељацима. Гуслари су они који праве гусле као што колар прави кола седлар седла и слично. А они који пјевају уз гусле су гуслачи. Рођени брат Србин има рођену сестру која је Српкиња (по бесмисленом правопису). Као што видите по томе правопису рођени брат и рођена сестра нијесу исте народности. И још горе: по таквим правописним називима могли би међу се ласно ступити у брачне односе.

Француски Енциклопедијски рјечник Кије, издат по Другом свјетском рату, под појмом Босна на стр. 141. објашњава: „Становништво је српско, али раздељено, са гледишта вере, на грчко-православне, римокатолике и муслимане“. Велика совјетска енциклопедија биљежи „једнака (истоветна) српска племена Црне Горе и Босне, особито после турског завојевања (крај 14 века) развијала су се особено“. Италијански Географски речник Г. Гароле из 1929-е године на стр. 156. објашњава Босну у којој су становници „Словени: Срби, Бошњаци, вере грчке, римске, мухамеданске“, а за Србе пише: „То су јужни Словени Србије, Босне, Херцеговине, Црне Горе, Јужне Далмације. . „.

Властодржци Срби (исте породице или иста братства, а посебно властела и зависни поданици) су кроз средњовјековље живљели истовремено на разним просторима. Тако имамо истовременост живљења: Кучево (данашњи Калиновик), Книн, Хумина, Влашић, Доњи Краи (Бањалучка Крајина) и Кучево у данашњој званој Источној Србији. Истовременост је такође Вишева (данашњи Борач између Калиновика и Невесиња), Озрен (у Усори), Висла у Пољској итд. Истовременост живота била је на Равном Загорју и у Хумини, али и на Равном Загорју и Влашићу, Чемерници планини те читавим подручјем србског великана Хрвоја Вукчића. СВЕ ЈЕ ЈАСНО И СВЕ СЕ ЗНА. АЛИ СИЛА СРБИМА ОТИМА.

Братство међу народима заиста треба. Али не на принципу раскидања и расрбљења Срба. НА ОВОЗЕМАЉЈУ ЋЕ ВРЛО БРЗО ДОЋИ ДО НАГЛОГ ПОМЈЕРАЊА НАРОДА, ПРЕРАСОПДЈЕЛЕ СНАГА И ДРУГАЧИЈИХ СНАДБИЈЕВАЊА. Често се чују дрвене демагогије: „Не може се живјети од историје“, „Нећемо се враћати у прошлост“. . .

Па онда они који то говорите порушите све што је у историји створено. (Јасно је да се то највише говори да се код свих сакрије србско поријекло). Такође неки ублеаши говоре да „Не можемо у Европу с гуслама“. Па зашто онда гуслају у Европи? Рекли смо да су од гусала сви гудачки и трзачки инструменти. И опет ту долазимо до онога „нема твога Бога, а има мога бога“. Само ође нема твојих гусала, а има мојих гусала.

ОТКРИВАЈМО ИСТИНИТУ ПРОШЛОСТ ДА БИСМО ИШЛИ У БУДУЋНОСТ. Међутим, САМО СРБИМА ТРАЖЕ ДОКАЗЕ.

А ЗАШТО? ПА ЗАТО ШТО СУ СРБИМА СВЕ УНИШТАВАЛИ И ОЧЕКУЈУ ДА СРБИ НЕМАЈУ ДОКАЗА.

И ако за шта имају Срби доказе да им и те униште. ИСТИНЕ се морају схватити, ДА БИ БИО МИР на овдашњим просторима. А кога смо тако жељни.

И МЕЂУ ЈЕДНИМ НАРОДОМ. И С Т И Н А М А СЕ НАДАМО НА КРАЈУ.


Повезано: САЗНАЈТЕ СВОЈЕ ПОРИЈЕКЛО И ПРАВУ ИСТОРИЈУ

FB Коментари

Петар Ашкраба Загорски

Петар Ашкраба Загорски, открио порекло око 100.000 презимена нашег народа. Најстарији Велетићи, Калиновићи, Љутићи, Бодрићи, Драговићи… Порекло од Солуна до Алпа. Рођен је на Петровдан 1952. године у селу Јелашца на Загорју (област општине Калиновик). Студирао је више факултета и радио је разне послове у више мјеста бивше Југославије, од физичког радника, преко референта, васпитача, инспектора, професора, економисте до директора Радне организације. До распада Југославије је већином живио у Сарајеву, сада живи у Фочи.

Повезано

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *