BlogDruštvoMišljenjaOpštePravoslavlje

Kreacionizam ili Evolucija – možda ni jedno ni drugo?

Ovo je zaista jedna od najneverovatnijih, a možda i najnemogućnijih situacija u kojoj se ljudski rod i naša civilizacija mogla naći. Pitanje ima li Boga ili nema, da li je Vasiona i sav nama poznati i nepoznati živi svet postao ovako ili onako … Kreacionizam ili Evolucija … nešto treće?

Najizglednije je da je nemoguće odgovoriti na ovo u potpunosti, jer nekako ispada da i jedno i drugo je nemoguće dokazati ili opovrgnuti. I jedno i drugo, po mom vrlo skromnom mišljenju, zahteva VERU, a ne samo dokaze da bi smatrali da je jedno ili drugo istinito iliti validno …


Sa jedne strane, možda to nekome i ne izgleda, toliko bitno, ali ja zaista smatram da je potencijalni odgovor na ovo pitanje ili odluka u šta ćemo verovati, VRLO bitna! Prvo to određuje, praktično, naš dalji život na mnogo načina. To određuje, kako ćemo da posmatramo događaje, pojave, kako ćemo da se ponašamo u raznim situacijama, kako ćemo da se odnosimo prema drugim ljudima ….

Možda i najnezgodnija situacija u vezi ovog pitanja je kako i čemu ćemo da učimo našu decu?! Ako ih mi budemo učili da je, recimo Kreacionizam tačan, da postoji Bog itd, a onda ih u Školi budu učili da se dogodila Evolucija, kaliko li će to biti zbunjujuće za njih? Takođe ukoliko smo „usklađeni“ sa zvaničnim školskim programima i mi ih takođe učimo da se dogodila Evolucija … Internet, na prvom mestu, vreba svakoga minuta i neverovatan broj informacija o Kreacionizmu, Bogu itd … deci opasno zbunjivanje i konfuzija, „ne gine“!


Da li je možda rešenje, da se deca obaveste, umesto uče, o tome da na Svetu postoji više Teorija i mišljenja o ovom pitanju? U neku ruku to već imamo, ukoliko dete pohađa i Veronauku, ono već dobija vrlo oprečne informacije na istu temu.


  1. Da vidimo prvo šta otac Andrej Filips kaže o Čarlsu Darvinu:

„Samo nekoliko milja odavde, blizu Peglšama (Paglesham) na River Krouču (River Crouch), u mulju pustih močvara Eseksa (Essex), nalaze se ostaci “Bigla“ (“The Beagle“). To je bio brod na kojem je Čarls Darvin plovio do Galapagosa, posle čega je napisao svoje najpoznatije delo. Danas, 12. Februara 2009. godine, ovaj svet (i stvarno mislim “ovaj svet“) proslavlja dvestogodišnjicu rođenja autora “Porekla vrsta“.
O vrednostima njegove teorije evolucije putem „prirodne selekcije“ i dalje raspravljaju rimokatolici, a posebno protestanti. Neki od ovih zadnje pomenutih su pre nekoliko godina uobličili kreacionističku teoriju – suprotnu ovoj koja se naziva “darvinizam“ – a koja se drži kreacionističkog koncepta tzv. “inteligentnog stvaranja“. Pravoslavni hrišćani ne učestvuju naročito u ovoj debati jer se ona odvija izvan Pravoslavne Crkve. Kako Pravoslavlje uopšte gleda na teoriju evolucije i na teoriju kreacionizma?

Teorija evolucije

Kao prvo, moramo znati da je ovo jednostavno teorija, ništa više. Tamo gde se ne suprotstavlja našoj veri, nema ni problema, tamo gde je protiv naše vere, tu postaje neprihvatljiva. Davno je ispravno rečeno da gde god postoji sukob između nauke i religije, to je ili zbog loše nauke, ili zbog loše religije, ili zbog toga što su i jedna i druga loše. Reč “nauka“ (scientia -lat.) znači “znanje“, a mi smo svesni da je naše poznavanje ovog sveta oskudno i da nikada neće biti potpuno. Tako i naše znanje o veri, koja je znanje o Bogu, jeste oskudno i nikada neće biti mnogo veliko. Iz ovoga možemo zaključiti postoji velika mogućnost da nešto pogrešno shvatimo.
Drugo, moramo napomenuti da je Darvin bio posmatrač tvorevine, aristotelovac, koji je uočavao prirodne fenomene palog sveta ne prodirući u suštinu stvari, u ono što stoji iza tvorevine, već samo opažajući pojedine detalje palog sveta onakve kakvi su. Ovo samo po sebi ograničava vrednost i relevantnost onoga što je u tome postigao. Darvin je namerno isključio Tvorca iz svojih posmatranja. Njemu je bila tuđa ideja o postojanju Promisli, Boga Ljubavi, Koji interveniše u stvorenom svetu i vodi ga Svojom rukom. Po njemu, tvorevina se razvila bez Boga. Darvinov je intelekt bio bez-božan, bez obzira na to kakvo je, možda, bilo njegovo srce. Zbog ovoga, za one koji verom znaju da takav Bog postoji, njegova teorija ima ograničen značaj, zato što isključuje ključni deo slagalice. Činjenica je da se Darvinova teorija bavi samo pitanjem “kako“ a ne i pitanjem “ko“. Ako smo svesni ovog ograničenja, onda možemo bolje razumeti prave vrednosti i mane ove teorije.
Kao treće, Darvinova teorija o evoluciji vrsta negira crkveno svedočanstvo o stvaranju sveta sadržano u Svetom Pismu (Postanje 1, 21, 24 i 25). Ovde je sasvim jasno rečeno da su prva stvorenja bila ona koja žive u vodi, da su onda došla ona koja lete, a nakon toga i ona koja žive na zemlji. Sva su stvarana sukcesivno i “po svojim vrstama“. Drugim rečima, nije bilo evolucije vrsta već stvaranja mnogo vrsta, što znači da ajkula nije postala orao i orao nije postao slon. Svaki je rod (“vrsta“) bio i jeste drugačiji. Kako god, takođe je jasno da ovo objašnjenje ni u kom slučaju ne isključuje proces prilagođavanja (ako baš želite, “evolucije“) unutar vrsta, gde, na primer, ptice menjaju boje ili oblik kljuna, ili čak i više od toga, prilagođavajući se okruženju. Ovde bi otkrića DNK-a možda mogla pomoći u razjašnjavanju ovog procesa adaptacije koji je Darvin promatrao na Galapagosu.
I konačno, uz gore navedeno, ono u čemu se nikako ne možemo složiti sa darvinizmom, jeste izričitost tvrdnje da je čovek nastao od majmuna. Dovoljno je jasno iz crkvenog svedočanstva o stvaranju čoveka da je ljudsko telo napravljeno od “praha zemaljskoga“ (hemijski elementi iz zemlje), a da je Bog čoveku udahnuo “duh životni“ (Postanje 2, 7 ). Iz knjige Postanja 1, 26 se takođe vidi da je stvaranje čoveka bilo odvojeno od stvaranja životinja. Zbog toga Crkva zna i veruje da čovek ima besmrtnu i večnu dušu (Postanje 2, 7), jer je načinjen “po liku i obličju Božijem“ (Postanje 1, 26). Drugačije rečeno, ljudska su bića različita od životinja baš kao što su i biljke različite od životinja (Postanje, 1, 11-12). Moraju se poštovati različite faze stvaranja, poredak stvaranja, to je nešto čega se svi naučnici pridržavaju.

Kreacionizam

Prvo, treba znati da je kreacionizam samo teorija, ništa više. Kao što smo već napomenuli, gde teorija nije u sporu sa našom verom, nema ni poteškoća, a tamo gde jeste, ona je za nas neprihvatljiva. Problem sa kreacionizmom je taj što on u mnogim stvarima nije zasnovan na posmatranju fenomena. Kao što smo takođe istakli, naše poznavanje vere, koja je spoznavanje Boga, jeste sićušno i nikada neće biti nešto veliko. Iz ovoga možemo zaključiti da je velika i mogućnost da nešto pogrešno razumemo.
Drugo, primećujemo da su kreacionisti u izvesnom smislu platoničari: oni počinju od vere u Tvorca, sa čime se slažemo, ali zato takođe tvrde da znaju i kako je Tvorac stvarao. Ovaj racionalistički prilaz deluje arogantno jer mi jednostavno ne znamo kako je On to činio. Mi nikada ne možemo razumeti Stvoritelja, jer smo samo deo njegovog stvaranja. Dobro je imati opštu sliku (Bog kao Stvoritelj), ali imamo i vidljive činjenice koje treba da uzmemo u obzir.
U najboljem slučaju mi možemo samo teoretisati i nagađati, što je krajnje nebitno za našu osnovnu brigu o spasavanju naše duše. Zato možemo izneti zaključak da se kreacionistička teorija bavi samo pitanjem “ko“ a ne i “kako“. Ako ovo dobro shvatimo, onda možemo i imati predstavu o vrednostima i granicama ove teorije. Sigurno, Bog je Stvoritelj, ali to kako je On sve stvorio – ostaje zauvek izvan našeg domašaja. Štaviše, bilo koja religiozna teorija koja se time bavi, zapravo promašuje poentu svojim besplodnim i nedokazivim spekulisanjem. Svaki kreacionista je podoban da postane žrtva onog istog teorisanja koje koriste i darvinisti.
Treće, u nastojanju da pretvori Boga u nekakvog mađioničara, kreacionizam previđa sličnosti u tvorevini. Ribe, ptice, životinje i ljudska bića – svi imaju mnogo toga zajedničkog. Većina ima slične oči, uši, noseve, usta i unutrašnje organe. Što je vrsta “viša“, sličnosti su veće. Tako, ljudi i šimpanze nemaju samo slična tela, četiri uda, spoljašnje i unutrašnje organe, nagone, već i određeni nivo inteligencije i poneke približne reakcije. I pored svega, za Pravoslavlje ovo ne znači da je ljudsko biće evoluiralo od šimpanze. To jednostavno znači da je ljudsko telo stvoreno po primeru tela šimpanze. Ali za one koji veruju u Boga i u večnu i besmrtnu dušu, ljudsko telo nije isto što i ljudsko biće.
I konačno, sve što je prethodno rečeno ukazuje na to da nas je sve stvorio isti Tvorac. U sličnostima primata i ljudi, gde naučnici ateisti vide priliku da poreknu Božiju ruku, mi pak opažamo evidentan primer postojanja dela Božijeg. Nema potrebe poricati očiglednu sličnost između tela životinja i tela čoveka. U stvari, razlika između ljudskoga tela i tela šimpanze nije velika, i naučnici kažu da je čak 98% DNK-a šimpanze i čoveka istovetno (i to nas nimalo ne čudi). Razlika je u tome što čovek ima večnu i besmrtnu dušu, a životinje nemaju. Drugačije rečeno, razlika nije ni telesna ni mentalna, već duhovna, nije u onome što je spolja, nego u onome što je unutar nas.

Zaključak

Darvin je optužen zbog kaše koju je zakuvao. Tako danas, Galup pol[1] (Gallup poll) objavljuje rezultate da zemlje Zapadne Evrope jesu među zemljama sa najvećim procentom ateista na svetu , sa samo 14% Estonaca koji izjavljuju da im je vera bitna, 17% Šveđana, 18% Danaca, 20% Norvežana, 21% Čeha, 25% Francuza i tako redom. Nema sumnje da se za ovo može okriviti i Darvin. On je već optuživan za uspon jednog Hitlera, koji je odlučio da neke ljudske rase jesu iznad ostalih, te da zbog toga ove “inferiorne“ mogu biti klane kao da se radi o stoci. To je sve bio deo “prirodne selekcije“ za Hitlera. Darvin je takođe okrivljen i za Lenjina i Staljina, koji su odlučili da, pošto su ljudi samo životinje, one koji su među njima nepoželjne (t.j. one koji se nisu slagali sa njihovim apsurdnim pseudo-socijalnim i ekonomskim teorijama) takođe mogu biti masovno ubijane. Može se takođe smatrati da je za njih i ovo deo “prirodne selekcije“. Šta reći na sve ovo?
Iako je Darvin lično bio izgubio svoju veru, ne bi ga trebalo neposredno kriviti ni za jedno od onog što je navedeno. Pre bi za to trebalo okriviti darvinizam. Sam Darvin je bio samo predstavnik svog sopstvenog neverujućeg i čoveko-obožavajućeg društva i kulture. Da je živeo u društvu koje veruje u Boga, a ne u humanističkom društvu, koje je odbacivalo Boga, u kojem je pali čovek postavljen za idola, a njegovi sumnjivi “progres“ i “razum“ bili obožavani, verovatno ne bi došao do svojih teorijskih stavova. Darvin, kao i Hitler i Lenjin posle njega, samo su bili produkt evolucionog procesa koji je već trajao 800 godina u to vreme. To je bila evolucija zapadnjačkog racionalizma, koji se oslanjao samo na pali i obmanjivi ljudski razum.
Darvin je izgubio svoju veru , ali se mi pitamo da li je ona ikada i postojala. Da ju je imao sigurno bi sagledavao tvorevinu, koje je proučavao čitavog života, u potpuno drugačijem svetlu. To i jeste njegova tragedija – Darvin je bio žrtva zapadnjačke evolucije – evolucije ateizma. Bolje bi učinio da je koraknuo unazad iz necrkvenog društva i kulture u kojima je odrastao i vratio se u društvo i kulturu Crkve, sledujući trima velikim naučnicima i ljudima od znanja koje proslavljamo danas.“


2. Da vidimo sada šta o Evoluciji kaže nauka:

Šta je uopšte evolucija?

Malo je naučnih teorija oko kojih se vrti tolika količina miskoncepcija i nerazumevanja kao što je slučaj sa evolucijom. Postoji jako mnogo ljudi koji se suštinski i veoma energetično protive evoluciji, a da pritom u stvari ne razumeju ni šta teorija evolucije u stvari tvrdi, ni na osnovu kakvih dokaza i podataka je ona uopšte formirana. Cilj ovog teksta je da objasni osnove teorije evolucije: procese evolucije u živom svetu koji nas okružuje, i osnovne dokaze o evoluciji u toku prošlosti.

Evolucija je činjenica. U svetu koji nas okružuje se neprestano događaju promene u živim organizmima: nastanak i nestanak gena, promene u strukturi i količini genetskih informacija, i efekti koje takve promene imaju na sve aspekte života. Te promene se neprestano šire kroz populacije, što proizvodi sporu ali neizbežnu promenu sastava i izgleda svih vrsta na licu Zemlje. U sledeća tri poglavlja ovog teksta, objasnićemo detalje ovih promena, i šta one znače za živa bića na Zemlji.

Teorija evolucije je naučni model koji objašnjava činjenicu evolucije i stavlja pojedinačne podatke u širi kontekst. U petom poglavlju, objasnićemo detaljno model koji je izgrađen na osnovu posmatranja promena u živom svetu, i na osnovu dokaza iz prošlosti – videćemo šta evolucija u stvari predviđa, i šta kaže o načinima promene i nastanka vrsta.

Teorija evolucije je jedna od najbolje potvrđenih teorija moderne nauke. Tragovi iz prošlosti (u vidu genoma postojećih životinja, ugnježdene hijerarhije, fosilnog zapisa, i mnogih drugih nezavisnih stvari) nam pokazuju kako se i kojim linijama evolucija odigravala u prošlosti, i kako je ona upravljala razvojem života na Zemlji. Jedan mali deo ovih dokaza će biti objašnjen u tekstu od šestog do devetog poglavlja.

Teorija evolucije nije zasnovana na slučajnosti, već na neizbežnoj akciji zakona prirode. Ona je opšteprihvaćena u nauci zbog ogromne konfluence dokaza koji je podržavaju. Evolucija obuhvata promenu u živim organizmima koja se odvija danas pred našim očima, i dokaze za promene koje su se događale u prošlosti. Ti dokazi dolaze iz mnogo različitih grana nauke, i zasnivaju se na potpuno nezavisnim metodologijama. Mada pojedinačni detalji uvek mogu biti netačni, efektivno je nemoguće da tako ogroman broj činjenica slučajnom pogreškom podržava isti zaključak, i da se slučajno uklapa u istu shemu.

Preuzeto sa sajta: teorijaevolucije.com


Ukoliko ste pročitali i jedno i drugo i ukoliko hoćete da budete neutralni i hladne glave razmislite, mogli bi se složiti i sa jednim i  sa drugim, kao i nesložiti sa delovima i jednog i drugog. Jedino što vam ostaje, ukoliko želite da se opredelite, je da verujete da je nešto tačno ili netačno. Što bi narodski rekli „to ima/nema logike“.

Treba biti do kraja pošten i reći da Pravoslavni Teolozi i mislioci se ne slažu u potpunosti sa Kreacionizmom, čak šta više su prilično kritični. Ali se sigurno još i više ne slažu sa teorijom Evolucije, to je bar jasno!

Dok predstavnici zvanične nauke (što je prilično širok pojam), su podeljeni, a ne unisoni u prihvatanju Teorije Evolucije. Mada naravno u velikoj većini, barem javno veruju i podržavaju, Teoriju Evolucije …


Konfuzije koliko hoćeš, a odgovora, skoro da i nema …


FB Komentari

Miodrag Rašić

Ja sam veb i grafički dizajner, amaterski muzičar i Bloger ...

Povezano

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *