„Зато што је у њој сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа”, рекао је генерал-пуковник Александер Лер, одговарајући на питање зашто је баш Народна библиотека Србије била циљ у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године.
Хитлер је наредио: прво уништити Народну библиотеку
После слома нацистичке Немачке у мају 1945. генерал-пуковник нацистичке авијације Александер Лер предао се британским трупама које су га изручиле управо властима државе на чијој је територији починио највеће ратне злочине.
У првом истражном исказу, датом официрима Народноослободилачке војске Југославије средином маја 1945. у месту Купинец код Загреба, генерал Лер је нагласио да му је лично Адолф Хитлер издао наређење за потпуно разарање Београда. „У првом налету требало је да срушимо Народну библиотеку, па тек онда оно што је за нас војнички било интересантно”, нагласио је Лер. На питање југословенских официра зашто баш Народну библиотеку, одговорио је: „Зато што је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа.”
Приликом немачког бомбардовања Београда, 6. априла 1941, поред многобројних других објеката у Београду, страдала је и Народна библиотека Србије.
Зграда националне библиотеке која се тада налазила на Косанчићевом венцу током бомбардовања потпуно је изгорела, па се због тога тај датум посебно обележава као Дан сећања на страдање библиотеке у Другом светском рату.
Запаљиве бомбе су на ту зграду пале 6. априла око 16 часова, а у пожару који је тињао и данима потом, али који у општем метежу нико није гасио, изгорело је најмање 300.000 књига. Непроцењиво културно благо српског народа нестало је тада у пожару, а поред књижног фонда од око 300.000 наслова, изгорело је и више од 1.000 средњевековних рукописних књига, као и оригинални рукописи, владарске и друге повеље, најразличитији документи световног и црквеног карактера, значајне збирке турских рукописа.
Том приликом у пожару су нестале и старе штампане књиге (почев од 15. века), међу којима су поједине непроцењиве вредности, бројне мапе, гравире, оригинална музичка дела, такође драгоцена стара штампа и периодичне публикације.
Између осталог, она је чувала и многобројне библиотеке-оставштине великана српске културе и историје, попут библиотеке Лукијана Мушицког, Вука Караџића, Ђуре Даничића, Павела Шафарика…
Интересантно је да је 1. априла 1941. године, у страху од вероватног рата, била примпремљена евакуација драгоцених фондова. Библиотечки фонд је спакован у 150 сандука, рукописи одвојено у 38 сандука, а стара периодика у 22 сандука.
Однекуд, међутим, 3. априла уследила је наредба министра просвете М. Трифуновића да се одустане од евакуације уопште установа те врсте. Отуда су, у складу с налогом, драгоцености склоњене у подрум.
Камен темељац нове зграде Народне библиотеке Србије, на Светосавском платоу, положен је 20. октобра 1966, а пресељење је почело маја 1972. године. Она је 6. априла 1973, на 32. годишњицу страдања у бомбардовању, свечано отворена.
У сваком случају, није познато да ли је 100% тачно, да је Хитлер баш горе поменутим речима истакао Народну Библиотеку, као превасхидан циљ, али да је то био један од главних циљева, више је него очигледно. То није био војни циљ, а гађана је запаљивин момбама, очигледно у намери да све изгори.
Остави Коментар