Пише: Петар Ашкраба Загорски
Још од ђетета, моја прва занимања била су за србска презимена и сеобе Срба.
Бавећи се презименима уз све друге животне послове ЈА САМ НА ОСНОВУ ПРЕЗИМЕНА ПРОНАШАО ПУТЕВЕ СЕОБА, А НЕ НА ОСНОВУ ПУТЕВА СЕОБА ПРОНАШАО ПРЕЗИМЕНА. Имао сам срећу и божију даћу да пођем од презимена уклесаних на гребницама те нијесам изгријешио. (Гребнице имају и друге називе:гребља, гробља, гробнице, мраморје, мраморја, мрамори, мраморови, камови, ками, белези или биљези (“белег”), камени споменици, грчка гребља, грчка гробља, некрополе, машета, могиле, надгробњациитд, а окупациона Аусто-Угарска уводи и појам стећци.
Стећак је врста гребнице. Стећак је стесак. Као стојећак. Он је празан. Тиме је Аустро-Угарска хтјела рећи да су Срби празни. Да Срби немају историју. А онда су Аустро-Угари измислили богумиле и да ти како они кажу стећци припадају тим богумилима. Правилно је гребница односно гребнице. А то је лако знати. Је ли се стари србски град Сербиново зове Загреб или Застећак.
Простор којим се занимам и који обрађујем јесте Загорска Србија или Загорје. Постоје три прошлосна раздобља Загорске Србије или Загорја. Прво је Загорје или Србија а звано Загорска Србија са средиштем Кучевом, данашњим Калиновиком, од прије Христова доба до раздобља краља Будимира од 671-е године до 711-е године. Првобитна Загорска Србија од прије Христова доба обухватала је од увора Повардарја до изворишног Посавља односно Алпи. Друго раздобље Загорја јесте до пред крај 14-ог вијека када оно обухвата од Невесиња преко Кучева (Калиновика), воде Дрвне (данашње Дрине) ка Брезнику (Пљевљима) те до Трнова и Гацконског језера и врха дурмиторских страна. И треће Загорје, јесте данашње (и већ одавно) само Равно Загорје или Кршно Загорје или Кучевско Загорје на чијем је средишту Калиновик или Калновик.
Само име Калиновик је уствари племе Калиновић. Калиновићи се јављају од прије 2500 година а највише у Дечанским хрисовуљама од 1335-е до 1345-е године и најчешће се помиње Ранко Калиновић из Калиновика који води државну управу цара Душана. Тако је и КУЛИН БАН КАЛИНОВИЋ БАН, ИЗ ПЛЕМЕНА КАЛИНОВИЋ скраћено КАЛИН БАН те КУЛИН БАН. ИЗ ПЛЕМЕНА КАЛИНОВИЋ ЈЕ И КРАЉ ТВРДКО грана Романовића. Знадимо успут да је србски језик прије више од 25 вијекова био службени језик тада познатог свијета. Тако је из старосрбскога језика настао латински језик(који се формирава у 6-ом вијеку прије Христа) и много много ријечи у западним језицима су из србскога језика. СРБСКИ КРАЉ БУДИМИР (владао од 671-е до 711-е године) ПОДИЈЕЛИО СРБИЈУ НА БАНАТЕ И ЖУПЕ. ПОСЛИЈЕ СЕ “СРБИЈА (ИЛИ ЗАГОРЈЕ)” ПОДИЈЕЛИ НА РАШКУ И БОСНУ И ДРУГЕ СРБСКЕ ЈЕДИНИЦЕ.
Повеља Кулина бана
ДАЉИМ ЈАЧАЊЕМ РАШКЕ И БОСНЕ, БАНОВИНЕ И ЖУПЕ ЗАНЕЈАЧИШЕ. Слабљењем Загорске Србије и настанком нових србских јединица одсељени Срби Срби Кучевљани (Загорани) основали су Кучево у Старој Црној Гори касније звано Кчево и Чево, затим Кучевљане зване Куче односно Цуце те племе Кучевљани скраћено Кучи. Од 1280-е године одсељени Срби из Загорја основали су Загорје, данас звано ЗАГОРЈЕ ОБ САВИ у Словенији. Такође, Срби Загорани населили су се код тамошњих Срба основавши Загорје а однедавно названо Хрватско Загорје. Загорани Кучевљани су основали Чевљановиће и Гојановиће (мјеста данас код Средњега у Босни). (Срби дођоши у Дубровник, све од средњег вијека, су најчешће морали прилагођавати своја имена, унијатити се и првенствено прихватати римокатоличку вјеру, а то чињаху запослењима, женидбама, удајама и слично).
Веома давно код Загорана (као и других Срба)постојао је обичај ПОБРАТИМЉЕЊА или БРАТИМЉЕЊА. Он обухвата називе побратим и посестрима. Такође кумовање и КРВНА ОСВЕТА забиљежени су код Срба на Загорју. Управо Петар Гојниковић, загорски кнез , који владаше кумовао се са бугарским царем Симеоном (Симеуном), односно био је крштени кум Симеоновом сину и ђетету дато име Петар. На једној гребници у Хумини (Убоско код Љубиња) насталој прије икадашњег помена Црне Горе, пише: “Асе лежи Дабижив Радовановић, Чоче, тако да си благ”. У 13-ом вијеку, ОКО 1235-е године У (ПРОСТОР ДАНАШЊЕГ ДИЈЕЛА ЗАПАДНЕ ХРВАТСКЕ) И БОСНУ (ОНДАШЊУ) ДОШЛИ СУ ФРАЊЕВЦИ (католички ред основан 1209-е године), почевши одмах грађење својих цркава и покатоличавање Срба. Разумљиво је, да су до њиховог доласка сви на простору данашње Босне (а Босна је тада знатно мање обухватала)и шире били Срби православне вјере, а у Босни није било нигдје католика. Од њих, фрањеваца, се јављају и Срби католичке вјере. За цара Душана, загорска, хумска и требињска властела размјештена је на важна и ударна мјеста у србској држави.
ЦАР ДУШАН ЈЕ “ЗАСЛУЖНЕ МУЖЕВЕ” за заслуге понамјештао на она мјеста, за која је сматрао да је најважније за Србско царство. Године 1355-е 20-ог децембра, када је “најпотребнији”, умире Цар Душан. Мисли се да је отрован, али од кога не зна се бар најавно. Гроб Стефана Душана је у манастиру Светога Арханђела код Призрена. ОД СМРТИ ЦАРА ДУШАНА 1355-е године 20-ог децембра СРБИ НЕМАЈУ СВОЈУ ДРЖАВУ НИТИ СВОГА ВЛАДАРА КОЈИ ЈЕ ВЛАСАН СОБОМ. До неколико долази несретна КОСОВСКА БИТКА 6897-е године 15-ог јуна на дан крсне славе кнеза лазара Светога пророка Амоса (по новом 1389-е године на Видовдан (дан Светога Вида) у уторак. (Могао је кнез Лазар пропуштати азијатску силу која је ишла на Србско Царство, али он је бранио не само Србе православне него и хришћанство, хришћанску Европу, одлучан да оде у царство небеско). Врло је занимљиво што су и “Турци” узимали ријеку Крку за границу на тој страни, што говори да су и они подразумијевали да је дотле (на том мјесту) западна граница тадашње Србије. Бранеће себе Аустрија и римокатоличанство основали су СРБСКУ ВОЈНУ КРАЈИНУ која трајаше од 1578-е године до 1880-е године.
Историјски гледано, овдје би се морало закључити да су СРБСКЕ ЗЕМЉЕ И СРБСКИ НАРОД БИЛИ ДУГО ВРЕМЕНА ПОД НАПАДИМА ЧЕТИРИ НЕПРИЈАТЕЉА: папе (покатоличавања), Византије (истина на издисају), Угарске и Турске. Произилази да је засигурно пријетило ропство. Само је питање било од кога. Србе су запали “Турци”, страшни и грдни освајач, ропство, данак, зулум, и многа зла. Могло би се још нешто закључити, што изгледа страшно и парадоксално: произилази ДА ЈЕ СРБЕ ЗАПАО БИЛО КОЈИ ДРУГИ ОД ОСВАЈАЧА (УМЈЕСТО “ТУРАКА”) ДАНАС СРБА НЕ БИ БИЛО, И ДАНАС НЕ БИ БИЛО СРБСКОГА ИМЕНА.
Ускоро Завршни III део ...
Остави Коментар