ЗанимљивостиИсторијаМишљењаПрепоручено

ГУСЛЕ СУ ДУША СРБСКА

Аутор: Петар Ашкраба Загорски

Изгледа да нема памтеника (никакве врсте) да зна поуздано откада су гусле,па ни куда су све гуђеле, али се зна да су оне у ваздашња времена биле сербске, први (или најмодернији) и најраспрострањенији инструменат, пјесмовна справа у тада познатом свијету.


А Бога ви шта би гусле значиле него Ми Срби, Све наше, и тако опет до Историја, Прошлост, Србљи и Србуљско, наше знано и незнано,али и будуће, овакви какви јесмо и какви ћемо бити.
Срби су (прилика је) живјели од Сјеверног мора и Балтика, до Индије, Персије и жарке Африке, те су се распарчавали и дијелили до данас (од других и од себе)(те смо исти народ са неким народима за које се мисли да смо непријатељи) да би дошли на ово што јесмо и оно што више нијесмо.
Прво биљежење о гуслама, датира из доба стајства (или око пет и по хиљада година прије Христова рођења), и трајајући јасно су забиљежене 1.000 година прије Христова рођења.

Познато је да је Лександар Велики Карановић,кога зову Александар Македонски (који живијаше од 356-323-е године прије Христа),након успјешних похода узимао гусле да се уза њих одмори.

Оне се спомињу и у доба Свевладовића (који владаху од 490-641 године), као и у доба Светог Јеронима.


 Константин Јиречек у књизи „Историја Срба“ 2,на стр. 267. каже: „..Немањин син Стефан, искусни и храбри ратник, увесељавао је често властелу при столу музиком с бубњевима (тимьпани) и гуслама (гоусли)“, а на страни 295,исти аутор наставља:
„Горе смо поменули да се већ за трпезом краља Стефана Првовјенчанога свирало у гусле,преко чијих жица се превлачило малим гудалом(лучцем). Српски гуслачи помињу се, 1415, на двору пољскога краља Владислава Јагјелова. Пољски песник Мјасковски († 1622-е године)зна,такође,за српске гусле,које прате меланхолично рецитовање епских песама. Пастири су собом свагда носили фрулу,а свирачи с фрулом (свирьць) помињу се у повељама већ у доба Стефана Душана. У Дубровнику помињу се, у 14-15 веку, у латинским архивским књигама гајде (мех, мешина) …
Пастири, даље, беху толико вешти да од рога начине инстуменат за свирање.. „.
(Гуслач је онај који гусла, као што је орач онај који оре, а није онај који гусла гуслар, јер је гуслар онај који прави гусле као што је седлар онај који прави седла,или колар који прави кола и тако даље).

У књиги „Босна вилајет“, од Петра Н.Гаковића на стр. 79. један опис о покатоличеним Србима по паду Босне под Турску власт, спомиње како ти Срби „гуде уз гусле“ а фратри се труде да „тај влахалук истјерају из њих“. Да не говоримо посебно о гуслама и Вуку Караxићу, њином доприносу епској поезији,памћењу и слободи,те Његошевој и Теслиној љубави према гуслама, и о гуслачима у блиском нам добу.

Истражујући смисао гусала и музичких инструмената, утврдио сам да су од гусала настали сви музички инструменти,као:виолина,виола,те други гудачки,па гитара и сви трзачки инструменти: шаргије саз, тамбура и слична србска свирала. Да једноставно закључим:

СТАРИЈИ ЈЕ КОЊСКИ РЕП ОД ЖИЦА.


Гусле су НАУКА, ПРОСВЈЕТА, ОБРАЗОВАЊЕ, ШКОЛА, КЊИЖЕВНОСТ, ПЈЕСМА, ДОМ,ЛИЈЕК,НАДА … оне једино нијесу мржња,незнање,зла намјера … ГУСЛЕ СУ БОГЗНА ЈЕДАН ОД НАЈПЛЕМЕНИТИЈИХ ЉУДСКИХ ИЗУМА. Зато су гусле СВЕВРЕМЕНЕ,ОВОЗЕМАЉСКЕ,ЉУДСКЕ И НЕБЕСКЕ…

И баш због те племенитости Срби су приљубили уз гусле, и још боље гусле уз Србе. У доба потурчавања (и покатоличења),поисламљени и покатоличени саплеменици, су дуго задржали и наше гусле на дворовима средњовјековног властелинства, али и у кућама превјерене раје сиротиње.

Забиљежено је да су потурчени: Бранковићи, Врањешевићи, Соколовићи, Филиповићи, Љубовићи, Сијерчићи, Тодоровићи, Обрадовићи, Миљковићи и други, као и покатоличеници Западне Херцеговине (и све до Жумберка), Радовићи, Кошутићи, Мандићи, Костовићи, Бошковићи, Кларићи, Јуришићи, Марковићи и други били гуслачи (неки и до овог Безименог рата 90-их година 20-ог вијека).

Гусле би у свакој области људске дјелатности (поред речених) имале мјесто и у: педагогији етици, музици, медицини, географији… А оне су у сазнајном,осјећајном и моралном. Спомиње се,рецимо, хуманизација међу половима,али је кроз гусле рекао Бановић Страхиња: „Но сам љуби мојој поклонио“. Неки би злобник рекао да немају оне везе са астрономијом,ветерином или правом рецимо.

Па откад уз србске гусле „Мјесец кара звијезду Даницу“, или је „пао на Ружицу цркву“…и шире сазнања о васељени и њеним законитостима Боже ме прости! Зар нијесу гусле давно рекле: „Сви ми да се у со прометнемо/Не би Турком ручка осолили“,зар оне већ дуго не суде боље но сва права свијета: „Ни по бабу ни по стричевима/Већ по правди Бога истинога“.

ШТА БИ МНОГИ ДАЛИ ДА СУ ГУСЛЕ ЊИНЕ?

Изузетно је запитљиво да су гусле једино власништво србско које се није потуђило: потуђили су се многи Срби,па земља србска, мада(ако су се превјерили они, то се није земља превјерила),потуђио се(доста) језик и друго. (Хоће да постоји хрватски језик,па опет чак тренутно хоће да постоји бошњачки језик,који су уствари србски језик). Отуђени су многи манастири,цркве,дворови..,па доста одежде,капе,грбови и знамења,те готово на крају имена и много шта.

Једино су гусле остале уз Србина (иако је на србској земљи направљено сила држава,све до нејасног и немогућег облика и садржине).

Више ће бити да се оне саме нијесу дале,него да су их Срби очували.


Да опоменемо:

тзв. новокомпонована исламско-азијатско-гурбетско-цигањско-неписмено-махалска, квази-надри музика, која халаче и завијава, преплавила је радио, телевизију,куће и породице,кафане и излетишта,свадбе и испраћаје, (намећући питање: Да је све како ваља у једном народу, може ли он напријед с таквим обезвређењем) што замагљује све људске вриједности па и гусле староставне.

УМНИ НЕ СМИЈУ ДА ШУТЕ!


НАСТАВИЋЕ СЕ ...

FB Коментари

Петар Ашкраба Загорски

Петар Ашкраба Загорски, открио порекло око 100.000 презимена нашег народа. Најстарији Велетићи, Калиновићи, Љутићи, Бодрићи, Драговићи… Порекло од Солуна до Алпа. Рођен је на Петровдан 1952. године у селу Јелашца на Загорју (област општине Калиновик). Студирао је више факултета и радио је разне послове у више мјеста бивше Југославије, од физичког радника, преко референта, васпитача, инспектора, професора, економисте до директора Радне организације. До распада Југославије је већином живио у Сарајеву, сада живи у Фочи.

Повезано

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *