БалканИсторијаМишљењаПрепоручено

ФРАЊЕВЦИ СУ ДОПРИНИЈЕЛИ ДОКРАЈЧЕЊУ ЗАБОРАВА ИЗВОРНОГ ХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА

пише: Петар Ашкраба Загорски

ДОСТА ЈЕ ЧУДНО ДА СУ БАШ ФРАЊЕВЦИ ДОПРИНИЈЕЛИ ДОКРАЈЧЕЊУ ЗАБОРАВА ИЗВОРНОГ ХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА, И УВЕЛИ ШТОКАВСКИ СРБСКИ ЈЕЗИК И ИЗВОРНИМ ХРВАТИМА И ПОРИМОКАТОЛИЧЕНИЦИМА.

Али то говори да ти фрањевци нијесу Хрвати него Срби. Знајмо да су сви Срби штокавци. Али и сви штокавци су Срби, те и многи су Срби који нијесу штокавци, и Срби су и бројни који и не говоре србскиимјезиком.
Разумимо: фрањевци у Босни и Славонији писали су србским језиком, па је њихова књижевност дио србске књижевности. Можда је то зато што су сем првих убачених фрањеваца 1235-е године остали фрањевци поримокатоличени Срби, који су наставили своје србско писмо и србски језик, иако су прешли на нову вјеру.
(Верификација у новолатинском језику је од србске ријечи вера, тј. вјера, овера, овјерено..).

Дубровачка покатоличавајућа власт послала је 1339-е године римокатоличког свештеника Вита, да преузме србски манастир Пресвете Богородице, обезбиједи књиге и служење на латинском језику. У Конавлима је било око педесет србских цркава мањих и већих, када су доспјели под власт Дубровчана 1419-е и 1427-е године. А онда су поримљаване и цркве и народ србски. Римокатолици и муслимани на србској земљи данас ево користе старе србске ријечи (тисућа, прорачун, станка, очевидно, зорно, узорито…) , а Срби користе олатињене и озапађене ријечи (хиљада, буџет, пауза…).

Пошто светроји Срби говоре србским језиком (без обзира на различите вјероисповијести) то је све и богаћење србскога језика. (И сам говорим природним народним србским говором). Томиславу, који је био хришћанин, ортодокс-православаци Србин који је говорио србским језиком, србски крал Павлимир и архонт Михаило Вишевић дао је једну жупанију. Томислава је нестало 928-е године. Недавнихвремена Томислав је проглашен хрватским краљем. Данашња странка (и странке) јесте дио читавога.

Старе жене би рекле: „Боли ме сва лијева странка тела“. Странка је као што се види једностраност. Дио. И само име партија (од србске ријечи парче, парчија) у талијанском, француском и енглеском језику значи подијељеност. Страна на руски значи држава. А човјечанство је све стране, вас свијет.


Странка је распарчавање Срба. Читавог се брани напанути. А не парче. Или страну. Код вјерских народа странка нема такву заваду као код Срба, јер је код њих вјера испред свега. Партизан је ријеч из француског језика. Партизан приближно означава онога који пристаје за неком идејом. Тачније за дијелом од могућих идеја. (Посебна је прича што је партизан пофранцузена ријеч из србскога језика, а која им је дошла преко латинског. Та србска ријеч јесте парче. А парче, између осталог, значи једно од пара. Пар је двоје или двојица. Ако се броји на пар онда је то 2, 4, 6, 8 и даље, и то се зове такање, а ако се нешто завршава на непар, онда је то лико.

Зато постоји тако и лико. Туђи језик је нападач и непријатељ домаћем језику. А посебно србскоме. И сам Вук Стефановић Караџић је волио да користи називе Срби грчкога закона, Срби римскога закона и Срби турскога закона. Јернеј Копитар у приказу Вуковог Рјечника 1818-е године пише да је то језик: „бројног, тако величанственонадареног, јуначког народа Срба (Илира)“. Српкиње удате за Шиптаре науче шиптарски и ђеца имуче и науче само шиптарски језик. И постану Шиптари. Шиптарке удате за Србе увијек науче ђецу шиптаски. Старом србском језику и службеном језику некада познатог свијета постоји основа, али је нама данас много магловита. „Два језика се не могу помирити“. А посебно стари језик и измишљени језици из њега. (Многи не зборе међу се. У завађи су. Али да су глувонијеми, зборили би иако не зборе, јер су глувонијеми позванији једни на друге. То говори колико некима сметају језик и уши). Сви мисле наопако да у србском језику има много турских ријечи. Нема појма о томе. Ријетка је турска ријеч у србском језику. Поисламљеници нијесу знали турски језик, па га нијесу могли ни пренијети раји. Него има много србских ријечи у турском језику. У Турскојје од 14-ог вијека арапски и персијски службени језик, а турски језик је био језик народа или народни.


Тек са Кемал-пашом Ататурком је почело избацивање арапских и персијских ријечи, а утврђивањетурског језика. Тако је данашњи турски језик састављен од арапских, персијских и србских ријечи и помало од ријечи разних поданичких народа. Језик експеранто измишљен је крајем 1887-е године с циљем да се тај нови језик наметне Русима као службени језик, са насилним увођењем социјализма, а онда руски језик убије. У свим временима Срби су имали народни језик и језик црквено-догматски. Увијек су постојали двојни називи, па и тројни. И рачвасти. На примјер зовемо поп, а он је јереј. Тако смо имали упоредно госта, деда и слично.

Онда су непријатељи измишљели да је то богаство србскога језика некаква посебна црква. Па су јој и име измишљели. Знади благо моје: СВЕ ЈЕ У ЈЕЗИКУ. Ми прошлост изговарамо сваки дан. Наш поприлично плитки мозак и убијена прошлост и не зна за то. У искривљивању србскога језика измишњено је и управописано да су људи из Бихаћа, Бишћани. А они су устрвари Бихаћани. Бишћани су из Бишћа, као што су Подбишћани из Подбишћа (Бишће је код Домжала, а Подбишће код Мојковца). Како је исправно рећи житељ? Па зар човјек жити или живи? Да ли није живитељ? Вук Стефановић Караџић заиста је огромно допринио србском роду. Али, Вук је радио и за југословенство. Вук је направио друго србско писмо латиницу. Помогао је стварању нације-Хрват. И стварању званог хрватског језика дајући из србског. У давнија времена Срби су именовали и дом и кућа. Међутим, уистину кућа је дио дома. Сам назив кућа је три или више кута односно кутја тј. углова. Па се кућа звало и само огњиште. Срби веле домаћинство, а званиХрвати кућанство. Али све су то србске ријечи. Уз социјализам су измишљени и појмови „источна и западна варијанта“.


У развоју србскога и рускога језика из истога првотног србског језика развио се руски језик више као јекавско-ијекавски. Међутим, по идејама Јернеја Копитара Вуковисљедбеници, Срби школовани у Аустро-Угарској, су прогурали у Србију (Милошеву) екавски. Само су Словенци екавци. За социјализма је наметнут зарез као равноправан запети која је једини прави назив за реченични застој. Али зарез је усташка шифра, односно, знак, лозинка (уговорена тајна ријеч) и значи заклати! За зарез су се изборили усташоиди. Ми имамо Срба доктора лингвистике који говоре зарез а не запета. Доста Срба министара говоре зарез а не запета. Обојих је по Србији, Црној Гори и Републици Српској. А камоли да се зна да не постоји хрватски језик, него да је то србски језик кога криве Похрваћеници, итд, итд. Али наметнут је за социјализма у Југославији и српско-хрватски језик.

А уствари се ради само о српском језику. Занимљиво је да су Срби пошиптарени морали говорити шиптарски и већ први и други пасови заборављали би србски. Шиптарке удате за Србе кроз прошлосна времена увијек би научиле своју ђецу шиптарски, док Србкиње удате за Шиптаре управо никада нијесу училе своју ђецу србском. Прави назив за Шиптаре јесте Шиптари и тако они исами себе зову. Други назив за Шиптаре је стари назив Арнаути, јер су они састављени од два племена: Арни и Ути.

Фра Андрија Качић Миошић (рођен 1704-е године 17-ог 4-ог, а умро 1760-е 15-ог децембра) у свом дјелу „Разговор угодни народа Словинскога“ настр. 283 пише: „На 640. Дођоше Хрвати од горе Бабине у Далмацију и истиравши старе прибиваоце словинске хрватску населише земљу, а прозваше се Хрвати од њиова бана, кому Хрват име бише… “

Србски језик је вјероватно један од најбогатијих језика на свијету. И поред отимања бројних србских ријечи, србски језик опет остаје један од најбогатијих. Непријатељи су штосилом што преваром и подвалом приморавали да се србски језик изврће, извитоперује, да се латинизује и странизује, па чак да се криве србске ријечи добијајући приближна значења, а да србске изворне ријечи усвајају измишљени језици и назови нације настали од србског језика и србског народа. (То је толико вјешто изкривљивано да дјелује као истинито и самосвојно). Зато је потребно србски језик умјерено враћати ка његовој изворности задржавајући и данашња знања језика …


Наставиће се…


FB Коментари

Петар Ашкраба Загорски

Петар Ашкраба Загорски, открио порекло око 100.000 презимена нашег народа. Најстарији Велетићи, Калиновићи, Љутићи, Бодрићи, Драговићи… Порекло од Солуна до Алпа. Рођен је на Петровдан 1952. године у селу Јелашца на Загорју (област општине Калиновик). Студирао је више факултета и радио је разне послове у више мјеста бивше Југославије, од физичког радника, преко референта, васпитача, инспектора, професора, економисте до директора Радне организације. До распада Југославије је већином живио у Сарајеву, сада живи у Фочи.

Повезано

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *