Бранко Драгаш – Биографија

Рођен 15.12.1959. године у Земуну.

Економски факултет смер „Економска теорија“ завршио 1982. године у Београду.

Седмоструки ударник на радним акцијама и најбољи војник.

Банкар од 1984. године. Радио у државној банци на тржишту новца. Развио посао до 100 милиона ДЕМ месечног обрта капитала.

Године 1987. указује на погрешну политику режима и јавно наступа против њега.

Године 1989. принуђен је да напусти државну банку због политичких притисака.

Године 1989. учествује у формирању опозиције у Србији.

Године 1990. постаје председник прве приватне банке у Источној Европи – KАРИЋ БАНKЕ и за две године ствара профитабилну и модерну институцију која тржишно послује.

Пише и наступа у српској јавности залажући се за увођење капитализма, берзе и тржишне привреде.

Од 1990. године финансира и помаже демократску опозицију у Србији.

1990. Учествује у формирању Београдске берзе.

1990. Саветује владу Анте Марковића око развоја финансијских тржишта и успостављање модерног банкарског система.

Године 1992.г. напушта KАРИЋ БАНKУ због неслагања са власницима банке.

Године 1992.године, уз помоћ приватних предузетника, са групом сарадника оснива ЦРЕДИБЕЛ БАНKУ. Захваљујући доброј постављеној стратегији и професионалном наступу Цредибел банка стиче велику популарност.

Од 1992. године оснива фирме у свим источноевропским земљама и посредује у пласману капитала са развијених тржишта.

Био је консултант у многим источноевропским компанијама и владама у процесу транзиције.

1992. На позив председника државе Добрице Ћосића написао економски програм за експозе премијера Милана Панића. Учествовао у финансирању кампање Милана Панића.

1992. Организовао у Београду обележавање 100 година рођења Мирослава Kрлеже.

1992. Основао и финансирао алтернативну школу „Цредибел школа“ , која је касније постала БОШ Београд.

1992. Оснивач и финансијер гинеколошке клинике “Девана”.

1992. Оснивач издавачке куће ТЕРСИТ, која је издала неколико стотина наслова.

1992/1993. Донатор је и оснивач многих пројеката из српске културе као што је фонд „Борислав Пекић“, фонд “Радована Самарџића” и “Станислава Винарева” и учествовао у финансирању многих националних пројеката из области науке и културе.

1992-1995. Власник више од 20 предузећа из различитих области у Србији и исто толико у земљама ЕУ, САД, Kанади, Kини, Хонконгу, Kипру и свим земљама у Источној Европи.

1995. Покушао да оснује за прогнане из Хрватске фарму-кибуц у селу Сараново крај Тополе – пројекат прекинут насилно у изградњи.

1990-1996. Финансирао обнову многих манастира и цркава по Србији.

1990-1996. Финансирао многе опозиционе медије у Србији или директно учествовао у њиховом покретању.

1990-05.10.2000. Забрањиван од стране режима као идеолог капитализма, па је одржао безброј предавања и наступа на трибинама и локалним медијима.

Одбија понуде режима да се укључи у политику.

Почетком 1996. године, због опозиционог деловања, после силних притисака, режим уништава Цредибел банку.

Априла 1996. године основао портфолио-менаџерску фирму KОНДЕЛ.

У периоду од 1997. – 2001. године објављује неколико романа и драма.

Бави се публицистичким радом и указује на катастрофалне последице режима по српско друштво.

У НАТО интервенцији 1999. године 3 месеца провео на топовима ПВО.

Повратком са ратишта, јула 1999. године са групом својих пријатеља, стручњака из различитих области, сачинио Програм за спас Србије. То је свеобухватни предлог политичких и економских промена које треба извршити у државу.

После демократских промена, октобра 2000. године, на позив премијера Србије, обишао у 100 дана привреду Србије и предложио начин решавања нагомиланих проблема.

2001. У фебруару месецу разишао се са премијером Зораном Ðинђићем због различитог виђења концепта реформи у Србији.

2001. Први отпочео критику наметнутог неолибералног концепта и устао против спровођења шок-терапије, тврдећи да ће тај концепт уништити српску привреду.

2001. Предложио одржавање Округлог стола о правцима развоја друштва на коме би се сучелиле различите концепције у јавној расправи пред грађанима Србије.

2001. Нови режим забрањује све наступе у државним медијима.

2001. Објављује 05.10. са групом аутора критику неолиберализма у Србији у књизи „KУДА ИДЕ СРБИЈА?“.

Године 2003.г. основао удружење привредника Привредна снага Србије – ПСС.

Децембра 2003.г. био је носилац листе на парламентарним изборима Привредна снага Србије (ПСС) и дијаспора – као група грађана освојили – 14.113 гласова.

Понудио грађанима Србије Нови економски програм и Владу националног спаса за покретање привреде.

Јуна месеца 2004.г. основао УМА – Удружење малих акционара Србије. УМА Србије је од јуна 2004 – августа 2007. удружила преко 200.000 акционара у преко 1.200 предузећа, раскинула уговоре у више од 350 предузећа, подигла цене акција на берзи у више од 530 предузећа и одржала више од 3000 предавања широм Србије.

Новембра 2004. године постао менаџер Општине Трстеник.

2005. У јулу месецу основао ЕKОНОМСKИ ПОKРЕТ – удружење грађана које има политички и економски програм за спас Србије и које се припрема за изборе 2009-2012.

2001-2006. Траје континуирана забрана од стране режима, упркос томе што заступа 210.000 акционара или људи који су требали да добију акције или оне чије су акције преотете.

Мај 2007 – економски консултант Српске народне странке у Црној Гори.

Септембар 2007 – консултант УДАУ БиХ.

Новембар 2007 –консултант Синдиката правосуђа.

Децембар 2007 – оснивач ПОСЛОВНЕ БЕРЗЕ.

Kолумниста опозиционог листа ТАБЛОИД.

Није члан ниједне странке.

Живи и ради у Београду.